Кршење зајемчених људских права и основних слобода - коме се обратити?

17 / септембар / 2022.

Tri tacke

(Оригинално текст овог блога објављен је у у марту 2020. године у време трајања ванредног стања. Његов садржај једнако је актуелан и данас, у 2022. години, а одговарајући делови текста су ажурирани)

Београд, 17. март 2020. године - На дан 15. марта 2020. године, проглашено је ванредно стање на територији Републике Србије (Одлука о проглашењу ванредног стања, Сл. гласник РС, бр. 29/2020). Ова одлука донета је по посебној процедури предвиђеној у ставу 5. члана 200. Устава Републике Србије. 
Надлежне институције предузимају неопходне кораке у циљу превенције ширења COVID-19 и заштите грађана од последица. На снази је низ посебних мера; од грађана очекује се да се мера и упутстава придржавају, као и да инструкције стручњака следе.
 
Људска права и основне слободе у Републици Србији загарантована су највишим правним актом и низом ратификованих међународних уговора о људским правима. До одступања од одређених људских права и основних слобода може доћи у време ванредног стања о чему смо овде, на Блог страници, већ писали.  
 
Разлози јавне опасности која угрожава опстанак државе или грађана могу бити основ за одступање од одређених права и слобода. Међутим, то ниуком случају не значи да се сме прећи граница између оправданог одступања и злоупотребе. У тренутним околностима, може доћи до случајева дискриминације, до нарушавања слободе изражавања, права на приватност, затим слободе кретања, до случајева полицијске тортуре, до повреда права из области рада, итд. Такође, у околностима притиска и изолације повећава се извесност случајева породичног и /или партнерског насиља. Наш је циљ да овде пружимо поједностављен преглед могућности које стоје на располагању уколико до ових случајева дође.
 
Законом регулисано је пружање правне помоћи у Републици Србији на редован начин. Међутим, уколико испуњавате услове предвиђене законом, а сматрате да вам је гарантовано људско право и / или слобода повређено или ускраћено, Регистар пружалаца бесплатне правне помоћи и бесплатне правне подршке пронаћићете кликом овде.
 
Даље, Заштитник грађана контролише, проверавајући наводе притужбе или поступајући по сопственој иницијативи, да ли органи државне управе, републички јавни правобранилац, органи и организације које врше јавна овлашћења према грађанима поступају у складу са законима и другим прописима или начелима рада добре управе.
Од 21. марта 2020., служба Заштитника ради и викендом, а за грађане уведени су додатни бројеви телефона. Контакт формулар и бројеви телефона налазе се овде
У тренутним околностимма, мобилна екипа институције Заштитника грађана састављена од представника Одељења за хитно поступање, Сектора за права лица лишених слободе и Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) свакодневно се бави праћењем стања људских права на терену. Почетком априла, а у циљу праћења поступања према лицима ухапшеним током ванредног стања, Заштитник грађана увео је посебну телефонску линију Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) која је доступна свих седам дана у недељи у периоду од 8 до 22 часа. Бројеви телефона налазе се овде

Даље, у циљу омогућавања брже и ефикасније комуникације са грађанима у време ванредног стања, Покрајински заштитник грађана – омбудсман увео је додатни дежурни телефонски број за подношење притужби. Контакт е-адресе и бројеви телефона налазе се овде

Канцеларија за људска и мањинска права Владе Србије одговарала је на упите из своје надлежности, a која се односе на остваривање права националних мањина, у складу са надлежностима Канцеларије и остваривање људских права. Комуникација са грађанима обављала се у периоду од 7:30 до 15:30 часова, а листа контакт бројева и е-адреса налазила се овде  

Током пандемије, масовно се обрађују подаци и креирају велике базе података. И у време ванредног стања  Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности  прати стање у области заштите података о личности  и поступа по притужбама у вези са обрадом података. Како остварити заштиту права објашњено је овде, а  образац притужбе налази се овде

Такође, уколико сматрате да је вама или другоме гарантовано људско право и / или слобода повређено или ускраћено, ово је кратак преглед актуелних иницијатива организација цивилног друштва са њиховим контактима:
 
1. АСТРА  -  СОС линија намењена превенцији и помоћи жртвама трговине људима, доступна је на броју - 011 785 0000; Европски број за несталу децу - 116 000; Е-пошта - sos@astra.rs 
Ови контакти доступни су 0-24 свима онима којима је помоћ ове врсте потребна.
 
2. YUCOM  -  Подршка у тумачењу положаја и евентуалне угрожености људских права у току ванредног стања. Грађани, којима је потребна подршка за тумачење свог положаја и евентуалне угрожености људских права у време ванредног стања, могу да се обрате YUCOM тиму преко следећих адреса - office@yucom.org.rs и pravna.pomoc@yucom.org.rs, као и путем ове контакт форме на сајту  - http://www.yucom.org.rs/podrska-u-vreme-vanrednog-stanja/
 
3. Аутономни женски центар - СОС телефон 0800-100-007 Аутономног женског центра ради у скраћеном термину - радним данима од 10 до 15 часова. Тај број намењен је психосоцијалној подршци док се на броју 065/26 56 178 може потражити правна подршка (исто од 10 до 15 часова). Такође, помоћ и подршка може се затражити путем е-поште на zene.savet@azc.org.rs i pravnapomoc@azc.org.rs, као и путем Фејсбук странице. Постоји могућност остављања броја телефона - у том случају активисткиње АЖЦ вас контактирају у што краћем року, односно у термину за који је назначено да одговара. 
 
4. СОС телефон групе женских невладиних организација (ФеноменА, Сос Женски Центар, Сос Телефон Врање, Удружење Ромкиња Освит, Женски центар Ужице) на ромском и на српском језику доступан је 0- 24 сваког дана.  Контакт е-адресе и бројеви телефона налазе се овде

5. Жене за мир, Лесковац - Женама са искуством насиља, између осталих услуга, на располагању је правно саветовалиште. Сви контакт подаци организације могу се наћи овде

6. Центар за права детета - Због свакодневног обраћања родитеља са питањима поводом остваривања права на виђање детета током трајања ванредног стања, ЦПД издао је следеће саопштење. У периоду трејања ванредног стања ЦПД објављиваће смернице и корисне савете у циљу очувања здравља и безбедности деце. У случају да је грађанима потребно додатно објашњење или помоћ, тим ЦПД стоји на располагању путем е-адресе - office@cpd.org.rs 

7. Београдски центар за људска права - Објављен је позив грађанима који за време ванредног стања претрпе злостављање полицијских и других службеника да се јаве ради правног саветовања и помоћи. Контакт je bgcentar@bgcentar.org.rs а телефонски број 011/308 5328 

8. Радник.рс - Информативни портал о правима радника и радница, прикупља сведочанства и истражује случајеве кршења права из области рада. Лица која сматрају да су има права из области рада угрожена могу се јавити на е-адресу redakcija@radnik.rs 

9. Виктимолошко друштво Србије - ВДС пружа информације као и помоћ и подршку у случају повреде права из радног односа, у току трајања ванредног стања од 10-20 часова. Контакт број телефона налази се овде.

10. IDEAS - Организација IDEAS пружа бесплатну правну помоћ свим избеглицама и тражиоцима азила у Србији. Сви они који су у потреби за међународном заштитом, међу којима је све више  људи избеглих из Украјине, могу се јавити како би им се помогло да регулишу свој боравак и остваре своја права. Сви контакти доступни су кликом овде
 
11. Центар за заштиту и помоћ тражиоцима азила - Центар пружа неопходне информације, упућује избеглице на надлежне органе ради регистрације, а више детаља о њиховом раду (уз контакт информације) доступнo je овде  
 
12. Грађански одбор за заштиту бранитеља људских права и узбуњивача - Одбор формиран је при БЦБП. Одбор бави се свим питањима која се односе на системско угрожавање безбедности заштитника људских права, узбуњивача, рада независних новинара и других недржавних актера. Контакт подаци Одбора налазе се овде  

13. Да се зна - Ова организација цивилног друштва пружа бесплатну правну подршку у случајевима злочина из мржње и дискриминације мотивисане мржњом према ЛГБТ заједници, До подршке долази се попуњавањем пријаве која се налази овде 

14. Грађанске иницијативе - Ова организација огласила је контакте које грађани могу користити у случају да због учешћа у јавном окупљању (протест, као пример) буду прекршајно пријављени. Контакти налазе се овде 
 
Наглашавамо, ово је непотпуна листа организација и/или институција које су објавиле да активности спроводе и у време ванредног стања. Ову листу допуњаваћемо редовно како информације пристижу и како се околности буду мењале. Уколико приметите недостатак на листи или имате примедбу, молимо да нам информацију о томе пошаљете на info@tritacke.org  

Тим организације Три тачке
 
Уколико овај садржај сматрате вредним или корисним кликните овде и подржите рад наше организације.
 

Педесет дана без одговора о узроцима и одговорнима за трагедију у руднику "Соко"

21 / мај / 2022.

Tri tacke Београд 21. мај 2022. године – Република Србија је данас сигурна зона за послодавце који раднике ангажују да раде у условима који су недостојни човека. Упркос свим прихваћеним међународним уговорима  и важећим домаћим прописима који у начелу гарантују достојанствен рад, према доступним подацима у Србији је само у 2018. години живот изгубило чак 53 радника. У 2019. години је живот изгубило чак 54 радника, а у 2020. години број погинулих се смањује тек у занемарљивој мери. Међу таквим послодавцима су и јавна предузећа чији је оснивач и којима управља Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе.

Обесправљеност и незаштићеност радника кулминира у овој години 1. априла трагедијом у руднику мрког угља "Соко" у општини Сокобања. Тог дана је осам рудара изгубило живот, а чак 21 рудар био је повређен. Ни данас, 50 дана касније, јавност са сигурношћу не зна да ли је ова трагедија била последица догађаја проузрокованог људским фактором. Одговорност једног лица за овакав исход догађаја није утврђена до данас, нити је један директор или надзорник или руководилац смењен или функционер због њега до данас поднео оставку. 
 
У периоду после несреће у јавности појавиле су се информације да су радници силазили у јаму која је била високоризична, да су тог дана прва и друга смена одбиле да раде у јами, као и да у производној просторији није било довољно преградних врата, што све указује да основни услови за безбедан рад нису били осигурани од стране надлежних лица, иако су ризици и постојали и били познати. Такође, јавност је сазнала да власти не опредељују довољно новца како би техничко-технолошки услови за безбедан рад рудара били побољшани.
Од почетка априла надлежно основно јавно тужилаштво у Алексинцу се огласило два пута, оба пута de facto јавности саопштавајући да је узрок рударске несреће и даље непознат. 
Догађај није покренуо ширу јавност у Србији - до протеста због услова рада који све чешће доводе до смрти радника у Србији није дошло. У јавности догађај је од стране кључних доносилаца одлука на власти углавном игнорисан, штавише на  републичком нивоу није био проглашен дан жалости.
 
Наша организација изражава солидарност са породицама погинулих радника - Бранка Чокорила, Бојана Стајића, Братислава Живковића, Бранислава Златановића, Петра Петровића, Дарка Златковића, Ненада Тривунца и Радована Грујића.
Овим путем упућујемо позив свим грађанима да своју солидарност са породицама погинулих радника из Алексинца, Трговишта, Врања, Сокобање изразе тако што ће помоћи добровољним прилозима или на други начин. Конкретна подршка овим породицама може се пружити кроз ниже побројане, већ покренуте иницијативе. Листа није исцрпна и редовно ћемо је допуњавати информацијама о новим начинима на које се помоћ и подршка могу упутити : 

- Хуманитарна позоришна представа за помоћ породицама погинулих рудара биће играна у позоришту „Дука Јовановић“ у Алексинцу (од 28. маја па надаље). Више ионформација доступно је на овом линку 
- Хуманитарна представа “Брод плови за децу рудара“ биће одиграна у петак, 3. јуна у београдској МТС Дворани (Дом синдиката). Више информација доступно је овде и овде  
- Прикупља се помоћ за породицу Петра Петровића, који је иза себе оставио двоје деце. Више ионформација доступно је на овом линку

Такође, указујемо да је одложена правда - ускраћена правда. Изостанак системског, ефикасног и адекватног одговора на повреде основих права из области рада, креира атмосферу некажњивости и укорењује културу неодговорности. Наша организација апелује на надлежне органе да се поступак утврђивања одговорности одвија транспарентно и без одлагања, да се одговорност свих у чијој је надлежности био безбедан рад у алексиначком руднику "Соко" утврди што пре и да сви у структури надлежних за које се докаже да одговорност сносе буду адекватно санкционисани. 
 
Тим организације Три тачке
Фото: Зоран Петровић 

Допис властима Републике Србије упућен од стране специјалних известилаца УН

28 / април / 2022.

Tri tacke

18. јануар 2022. године
Екселенцијо,
 
Част нам је да Вам се обратимо у својству Специјалног известиоца за трговину људима, посебно женама и децом; Радне групе за питања људских права и транснационалних корпорација и других компанија; Специјалног известиоца за људска права миграната и Специјалног известиоца за савремене облике ропства, укључујући његове узроке и последице, а према резолуцијама бр. 44/4, 44/15, 43/6 и 42/10 Савета УН за људска права. 
 
Желимо да скренемо пажњу вашој Влади на информације које смо добили, а које се тичу наводног кршења људских права са којима се суочава група вијетнамских радника миграната, за које се наводи да су жртве трговине људима у сврху принудног рада или ропства или пракси сличних ропству, а који се налазе на градилишту фабрике Линглонг у близини Зрењанина, где послује већи број кинеских компанија регистрованих у Србији.
 
Према добијеним информацијама:
 
У пролеће 2021, процењује се да су 402 мушкарца била регрутована у Вијетнаму од стране три вијетнамске агенције за запошљавање које ангажују раднике за рад у иностранству (Song Hỷ Gia Lai Company Limited, Công Ty Xuất Khẩu Lao Động Bảo Sơn и Công Ty Cổ Phần Quốc Tế Kaizen (Kaizen International Stock Company)). Они су били ангажовани да раде као грађевински радници за кинеску компанију Linglong International Europe д.о.о Зрењанин, регистровану у Србији, на изградњи фабрике у Зрењанину.
 
Наведено је да су China Energy Engineering Group Tianjin Electric Power Construction Co., Ltd, филијала у Београду и Sichuan Dinglong Electric Power Engineering, две друге кинеске грађевинске компаније регистроване као стране компаније у Србији, ангажоване од стране Linglong International Europe д.о.о. Зрењанин - који је повезан са Shandong Linglong Tire Co. LTD, тј. главном компанијом – да изграде фабрику.
 
Наведено је да су агенције за запошљавање које су регрутовале раднике у Вијетнаму, у својим огласима наводиле примамљиву плату и прихватљиве услове живота и рада. Према доступним информацијама, радници мигранти су такође морали да потпишу „формулар о обавезивању” како би потврдили да су упознати са правилима која важе у земљи домаћина. Овај образац је наводно предвиђао да радници могу бити погубљени или да им руке могу бити одсечене као вид казне у земљи домаћину за било какво непоштовање одредби и услова њихових уговора, као што би на пример били крађа или туча или коцкање, исл. Од радника миграната такође тражено је да уплате аванс од 2000 - 4000 америчких долара агенцијама за запошљавање како би се покрили трошкови њиховог превоза, виза и смештаја. Даље, речено им је било да ће им депозити који су износили 700-1000 америчких долара бити враћени по завршетку уговора и повратку у Вијетнам. Неки од радника су позајмљивали новац за то и, као последица тих захтева, задуживали су се или код чланова својих породица или код банака или код других финансијских институција. 
 
Наведено је и да су вијетнамски радници стигли у Србију између 9. августа и 29. септембра 2021. Убрзо по доласку у Србију, послодавци су, како се наводи, радницима одузели пасоше. Речено им је било да је ова пракса уобичајена у односу на раднике мигранте. Након њиховог одласка из Вијетнама, вијетнамске агенције за запошљавање су прекинуле сваки контакт са радницима.

Од радника тражено је да потпишу уговоре са две компаније које је Linglong International Europe д.о.о. Зрењанин уговорио као подизвођаче (China Energy Engineering Group Tianjin Electric Power Construction Co., Ltd, и Sichuan Dinglong Electric Power Engineering).

Наведено је да ти њихови уговори немају датум почетка или завршетка радног ангажмана, али да предвиђају трајање уговора од 12 месеци. Такође уговором је било предвиђено да ако радник из било ког разлога жели да се врати у Вијетнам пре истека уговора, то мора да учини о свом трошку. Наведено је да већина вијетнамских радника не може да приушти повратну карту до Вијетнама и да их дуговања онемогућавају да уговоре раскину.
 
Уговором је предвиђен рад од девет сати дневно, не укључујући ту паузу за ручак, 26 дана у месецу, са пробним радом од 30 дана. Ако запослени одсуствује са посла, ти дани неће му бити плаћени. Ако радник касни на посао, кажњава се новчаном казном и дневница му може бити ускраћена ....(..).. Уговором радницима је такође забрањено да учествују у синдикалним активностима и њихови уговори могу бити отказани уколико се ова забрана прекрши и, као последица, радник мигрант који би учинио овај преступ био би враћен у Вијетнам. У тој ситуацији, радник би сам морао да покрије трошкове авионске карте за повратак.
 
Ова 402 радника су првобитно живели у зрењанинској индустријској зони, у баракама у близини градилишта, од њиховог доласка до средине новембра 2021. Наводи се да је у периоду од 20 - 25. новембра 2021. најмање 350 радника миграната премештено на нову локацију под надзором и обезбеђењем приватне фирме за ФТО. Преостали радници наставили су да живе у зрењанинској индустријској зони. Нејасно је да ли су услови на новој локацији побољшани у односу на претходне. 
 
Наведено је да смештај у зрењанинској индустријској зони нема адекватну вентилацију. Објекти за одржавање хигијене се наводно налазе ван барака где постоји неколико чесама. Кревети немају душеке, већ постоје само дебљи покривачи / јоргани постављени преко дрвених дасака. Радници су наводно своје кревете прекривали или платнима или тканинама које се користе као завесе да би се угрејали, а немају, нити им је била обезбеђена адекватна одећа за хладније време. Наводно, постоји неколико електричних радијатора, али нема довољно утичница како би се грејна тела укључила. Поред тога, наводи се да су постојеће утичнице у лошем стању и да представљају опасност. 
 
Извештаји наводе и да на лицу места нема машина за прање веша и да су постојала само два купатила и два бојлера за преко 402 радника, све до тренутка када је 350 радника премештено на другу локацију. Због ограниченог броја санитарних објеката, пријављено је да канализационе и  инсталације намењене отпадним водама не функционишу ефикасно, као и да се складиште опасног отпада налази у близини просторија где радници живе. Забринутости су такође појавиле у вези са квалитетом воде за пиће. Према доступним извештајима, храна која је била намењена радницима била је количински недовољна и лошег квалитета.
 
Наведено је и да је неколико радника имало симптоме COVID19 и да су морали да плаћају трошкове свог тестирања у приватној клиници, као и лекове за себе. На лицу места не постоје мере превенције COVID19, које укључују приступ маскама, изолацију, просторије за карантин. Такође, изражена је била забринутост због ограничења у доступности здравствене опреме и доступности опреме која служи да гарантује безбедност / заштиту на раду на тој локацији.
 
Пошто су услови у баракама али и на целокупном градилишту наводно били испод сваког нивоа, у неколико наврата радници су ступали у штрајк - у септембру 2021. због недостатка хране и средином новембра 2021. због неисплаћених зарада. Како се наводи, зрењанинска приватна фирма за обезбеђење (Патрол 023 д.о.о) није дозвољавала организацијама цивилног друштва да прођу и пруже помоћ радницима мигрантима.
 
На дан 16. новембра 2021. године, службеници Министарства рада извршили су ненајављену инспекцију у сарадњи са службеницима Министарства унутрашњих послова Републике Србије. Нажалост, информације о налазима ове посете нису јавно доступне. Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања навело је у својој изјави..(...) .. датој на дан када је инспекција извршена, да је реч о о једном од најконтролисанијих градилишта у региону Баната. Сутрадан, министарка Кисић Тепавчевић у једној другој изјави поменула је да је укупно било 18 инспекцијских посета Линглонгу до сада.
 
На дан 18. новембра 2021. године, саопштено је да су припадници Полицијске управе Зрењанин обишли градилиште и констатовали да радници живе у условима опасним по живот. Из зрењанинске полиције тада сугерисали су да два, од укупног броја смештајних објеката, више не смеју бити коришћени за смештај / становање радника. Истовремено, званичници саопштили су да су вијетнамски радници имали валидне пријаве боравка и радне дозволе.
 
Наведено је да су 19. новембра 2021. вијетнамским радницима били враћени пасоши и да су их тада послодавци били принудили да потпишу изјаву у којој се изјашњавају да су задовољни условима живота и рада и да је њихов рад добровољан. Наводи се да су се радници осећали угрожено и осећали су да немају другог избора него да потпишу ту изјаву.
 
Наводи се да су 26. новембра 2021. менаџери који су радили на градилишту поново одузели неколико пасоша једном броју вијетнамских радника. Поред тога, неки од радника су навели да желе да се врате у Вијетнам, али да нису у могућности да плате карту за повратак.
 
Дубоко смо забринути због навода о кршењима људских права извршених над овом групом радника миграната, посебно због индиција да је њима било трговано у циљу у сврху принудног рада, ропства или пракси сличне ропству у Србији. Изузетно смо забринути због навода да су ови људи били приморавани да раде и живе у условима који представљају озбиљан ризик по здравље и живот. Уз то, забринути смо јер организацијама цивилног друштва наводно није био омогућен приступ локацијама како би радницима пружили помоћ.
..........................................................................................................................
С обзиром на хитност овог питања, ценили бисмо одговор о почетним корацима које је Влада Ваше Екселенције предузела како би заштила права горепоменутих лица у складу са (прописаним у) међународним инструментима.
 
У складу са мандатима који су нам поверени од стране Савета УН за људска права, наше је задужење да покушамо да разјаснимо све случајеве на које нам се скрене пажња и стога били би захвални уколико бисмо чули ваше ставове / ваша сматрања која се тичу следећих питања:
 
1. Молимо вас да нам доставите било коју додатну информацију и/или коментар(е) које можда имате у вези са горе изнетим наводима.
 
2. Молимо вас да нам наведете шта су били налази наводно више пута поновљених инспекцијских надзора које су спроводили Министарство рада и Министарство унутрашњих послова и које су активности / радње биле предузете после тих налаза надлежних министарстава.
 
3. Молимо вас да нам доставите детаље и (тамо где их има) резултате званичне или било које друге истраге спроведене у вези са горе побројаним наводима. Молимо, наведите да ли је неки послодавац био кажњен због неисплаћивања зарада и ако јесте, наведите које су санкције биле спроведене и према колико послодаваца.
 
4. Молимо да нам доставите информације о мерама предузетим за јачање сарадње између вијетнамских правосудних органа и Владе Ваше Екселенције у случајевима прекограничне трговине људима.
 
5. Молимо да нам доставите информације о свим корацима које је Влада предузела или планира да предузме, укључујући ту политике, законе и подзаконске акте намењене заштити радника миграната од кршења људских права од стране компанија на њеној територији и/или у њеној надлежности, и у циљу осигурања да компаније / пословни субјекти спроводе ефикасно процесе дужне пажње који се тичу људских права како би се идентификовала, спречила, ублажила потенцијална кршења, као и осигурала одговорност за кршење људских права у процесу пословања, као што је то наведено у Водећим принципима УН о пословању и људским правима.
 
6. Молимо вас да нам доставите информације о свим корацима које је ваша Влада предузела, или разматра да предузме, како би заштитила раднике мигранте током пандемије болести COVID19, као и мере заштите у случају изостајања са посла као последице болести.
 
7. Молимо вас да наведете које мере су предузете да би се осигурало да повратак свих жртава трговине људима у Вијетнам буде безбедан и добровољан.
 
8. Молимо вас да доставите информације о свим корацима које је ваша Влада предузела како би се обезбедило да ови радници имају приступ ефикасним, адекватним и благовременим правним средствима намењеним кршењу људских права у процесима пословања.
 
9. Молимо вас да наведете и дате више детаља о евентуалним будућим напорима да се обезбеди приступ дугорочној социјалној заштити лицима која су преживела трговину људима, друге облике савременог ропства или радне експлоатације, а која се обезбеђује безусловно, без обзира на учешће жртве у кривичном поступку.
 
10. Молимо вас за више детаља о мерама предузетим како би се обезбедила примена принципа некажњавања жртава трговине људима, за било коју незакониту радњу коју лице изврши као директну последицу чињенице да се налази у пложају жртве трговине људима.
 
11. Молимо вас за више детаља о свим мерама које се предузимају у циљу јачања социјалних услуга и помоћи које се пружају радницима мигрантима који су жртве експлоатације, укључујући ту правну помоћ, медицинску и психосоцијалну негу и адекватна склоништа и у циљу обезбеђивања да такве услуге и помоћ буду доступне свим радницима мигрантима, укључујући ту и оне без (на законит начин прибављених) докумената.
 
Док чекамо ваше одговоре, апелујемо да буду предузете све неопходне привремене мере како би се зауставила наводна кршења људских права и спречило њихово понављање, а у случају да истраге потврде или укажу да су ови наводи тачни, да се обезбеди да сва лица која су кршење основних људских права скривила за то и одговарају.
 
У блискoј будућности ми ћемо можда наше забринутости саопштити јавно јер су по нашем мишљењу информације на којима ће саопштење за јавност бити засновано довољно поуздане да укажу да је ово питање које захтева хитну пажњу. Такође сматрамо да ширу јавност треба упозорити на потенцијалне импликације горе поменутих навода. У саопштењу за јаност биће назначено да смо контакирали вашу Владу како би спорна питања била разјашњена.
 
Овај допис и сваки одговор који будемо добили од ваше Владе биће објављени путем веб странице која служи за такве комуникације у року од 60 дана. Ти документи такође биће накнадно доступни у редовном извештају који ће бити представљен Савету УН за људска права.
 
Молимо да примите к знању информацију да су писма у којима се изражавају сличне забринутости у вези са наводним кршењима права вијетнамских радника послата и властима Кине и властима Вијетнама, као и компанијама које су наводно укључене у описане наводе о кршењу људских права.
 
Екселенцијо, примите изразе нашег највећег уважавања.

Siobhán Mullally
Специјални известилац за трговину људима, посебно женама и децом
Fernanda Hopenhaym
Радна група за питања људских права и транснационалних корпорација и других компанија
Felipe González Morales
Специјални известилац за људска права миграната
Tomoya Obokata
Специјални известилац за савремене облике ропства, укључујући његове узроке и последице

Неслужбени превод дела документа
Превела: Анђелка Марковић
Документ у оригиналу и у целости доступан је овде
 

Подршка и помоћ цивилном становништву Украјине

24 / фебруар / 2022.

Tri tacke Београд, 24. фебруар 2022. године - Цивилном становништву у Украјини у овом тренутку потребна је сва могућа подршка и конкретна помоћ. Ургентна и директна акција може значајно помоћи цивилима који се од јутрос налазе у ванредном стању и под нападима који односе животе, уништавају имовину и инфраструктуру.
Како би помогли да се прокрчи пут помоћи и што пре повежу они који су у потреби са онима којима би хуманитарну или финансијску помоћ упутили, овде (без посебног редоследа) дајемо кратак преглед актуелних иницијатива и-или контаката који могу бити корисни:

Текст унет 17. марта:

1. Доступан је кратак информатор на енглеском и украјинском језику за украјинске избеглице које улазе у Србију, а који се односи на улазак и боравак у Србији, на регистрацију и азил, на смештај и помоћ избеглицама током боравка у Србији са или без тражења азила. Информатор налази се овде.  
2. IDEAS - Организација IDEAS пружа бесплатну правну помоћ свим избеглицама и тражиоцима азила у Србији. Сви они који су у потреби за међународном заштитом, међу којима је све више  људи избеглих из Украјине, могу се јавити како би им се помогло да регулишу свој боравак и остваре своја права. Сви контакти доступни су кликом овде

Текст унет 3. марта: 

1. Украјински културни центар - Кобзар - У овом културном центру чије је седиште у Новом Саду почела je акција прикупљања хуманитарне помоћи за украјински народ. Више детаља о прикупљању помоћи и више контакт информација доступно је овде.
2. ДНУК Коломејка - Прикупљање хуманитарне помоћи организовано је и у Сремској Митровици.  Хуманитарна помоћ може се донети сваки дан од 16 до 20 часова у просторије Друштва за неговање украјинске културе “Коломејка” на адреси Булевар Арсенија Чарнојевића 45. Контакти, више информација као и листа неопходне помоћи налазе се овде
3. Центар за заштиту и помоћ тражиоцима азила - Центар пружа неопходне информације, упућује избеглице на надлежне органе ради регистрације, а више детаља о њиховом раду (уз контакт информације) доступнo je овде и овде

Текст унет 2. марта:

1. АДРА Србија - Ова организација покренула је кампању подршке избеглицама из Украјине и расељеним лицима. Више информација о кампањи доступно је овде
2. Црвени крст Србије - Црвени крст Србије позвао је потенцијалне донаторе да дају подршку и објавио број наменског рачуна за помоћ угроженом становништву у Украјини. Више информација доступно је овде
3. КИРС - Комесаријат за избеглице и миграције саопштио је да има спремне капацитете за ургентан прихват избеглица из Украјине, уколико то буде потребно. Контакти Комесаријата налазе се овде 

4. How To Help Ukraine Now -  Таксативно побројани начини на које као странац можете помоћи Украјини. Страница се ажурира редовно сваког сата. Више информација наћићете овде
5. УНХЦР је појачао операције и капацитете у Украјини и суседним земљама како би се пружила адекватна подршка свом погођеном становништву. Донацијом УНХЦР осиигурава се конкретна помоћ и подршка онима који су тренутно у потреби, а информације о томе како се у ту сврху уплата донације може извршити налазе се овде.
6. Save the Children  - Организација која у свом фокусу има децу и њихов најбољи интерес упозорава да су деца у Украјини у великој опасности од физичких повреда, тешког емоционалног стреса и расељавања и да морају бити заштићена. СТЦ дистрибуира зимске и хигијенске комплете, обезбеђује помоћ у новцу породицама како би могле да задовоље основне потребе као што су храна, кирија или лекови, такође пружају подршку деци да превазиђу ментални и психолошки утицај ратног сукоба. Информације о томе како се у ту сврху уплата донације може извршити налазе се овде
7. УНИЦЕФ - Интензивирање непријатељстава у Украјини представља непосредну претњу по животе и добробит 7,5 милиона деце у земљи. УНИЦЕФ наглашава да је у таквим околностима неопходна хитна подршка и допремање хуманитарне помоћи. Информације о томе како се за ту сврху може уплатити донација налазе се овде
8. Београдски центар за људска права - Ова организација пружа правну помоћ свим избеглицама и тражиоцима азила, међу којима су и лица која долазе из Украјине. Контакти организације налазе се овде.
9. CARITAS - CARITAS Србије објавио је да се придружује акцији CARITAS-ове мреже у пружању помоћи украјинском становништву, како у домовини тако и у избеглиштву. Наведено је да ће се прикупљати средства која ће потом бити прослеђена CARITAS-у Украјине или CARITAS-има земаља које збрињавају избеглице из ове земље, у складу са потребама на терену. Додатне информације као и број рачуна доступни су овде
 
Текст унет 24. фебруара: 

1. Украјински Црвени крст - Да бисте сазнали како најбрже упутити подршку активностима украјинског Црвеног крста кликните овде. 
2. Razom for Ukraine - Online механизам за прикупљање средстава. Додатне информације доступне су овде.
3. United Help Ukraine - Реч је о хуманитарној организацији која прима и дистрибуира донације, храну и медицинске потрепштине интерно расељеним лицима, становницима Украјине који су погођени инвазијом Русије на источну Украјину и анексијом Крима. Сазнајте више о организацији и њеним актуелним активностима кликом овде. 
4. Voices of Children - Хуманитарна фондација "Гласови деце" помаже деци погођеној ратом на истоку Украјине. Захваљујући донацијама обезбеђује се да ова деца добијају психолошку и психосоцијалну подршку, што им помаже да превазиђу последице оружаног сукоба. Сазнајте више о томе како подржати ове активности кликом овде.  
5. Тhe Kyiv Independent - Један од локалних медија у Украјини можете подржати путем онлајн платформи за прикупљање средстава кликом овде или овде
6. Обимна, неформална листа добротворних организација у Украјини - Корисници мреже Reddit направили су корисну, дугачку листу организација широког спектра делатности које раде у Украјини. Да бисте прегледали листу кликните овде.

7. Национални савет украјинске националне мањине у Републици Србији - Национални савет покренуо је акцију прикупљања помоћи. Како бисте контактирали Национални савет украјинске националне мањине кликните овде.
8. Амбасада Украјине у Републици Србији - Дипломатско представништво објавило је да хуманитарну помоћ прима сваког дана од 09.00 до 21.00 часова у просторијама Амбасаде (Београд, Паје Адамова 4), као и листу неопходне помоћи која се налази овде . Како бисте контактирали дипломатско представништво Украјине у Републици Србији кликните овде. 
9. УНХЦР Србија - Како бисте контактирали УНХЦР у Србији кликните овде или овде  
10. Save the Children Северозападни Балкан - Како бисте контактирали ову организацију кликните овде или овде  
 
Наглашавамо, ово је непотпуна листа. Ову листу допуњаваћемо редовно како информације пристижу и како се околности буду мењале. Уколико приметите недостатак на листи или имате примедбу, молимо да нам информацију о томе пошаљете на е-адресу info@tritacke.org или путем наших налога на друштвеним мрежама (@nvotritacke).
 
Тим организације Три тачке
 

Уколико овај садржај сматрате вредним или корисним кликните овде и подржите рад наше организације.

Ковид пропуснице: Заштита основних права и правне импликације ове мере (Резолуција СЕ)

29 / септембар / 2021.

Tri tacke

Од почетка трајања пандемије COVID19, органи и тела Савета Европе донели су и-или усвојили низ аката и-или докумената у вези са новонасталом ситуацијом.
Тако је у 2020. години Парламентарна скупштина Савета Европе усвојила Резолуцију 2338 (2020) „Утицај пандемије COVID19 на људска права и владавину права“, као и Резолуцију 2361 (2020) „Вакцине против COVID19: етичка, правна и практична разматрања“. Генерални секретар Савета Европе објавио је документ „Заштита људских права и пропуснице са подацима о вакцинисању“. Такође, Комитет Савета Европе за биоетику објавио је „Изјаву о питањима људских права релевантних за питања пропусница са подацима о вакцинисању и сличних докумената”, Консултативни комитет Конвенције Савета Европе за заштиту појединаца у погледу аутоматске обраде личних података објавио је „Изјаву о вакцинацији против COVID19, потврдама и заштити података“, и тако даље.
 
У јуну 2021. године Парламентарна скупштина Савета Европе усвојила је и Резолуцију 2383 (2021) о режиму ковид пропусница, чији је фокус на актуелном питању односа између ограничења која произилазе из режима пропусница и зајемчених људских права и основних слобода. С обзиром на у јавности актуелну дебату и на питања која се често постављају у вези са овом мером, у неколико кратких црта осврћемо се на део садржаја недавно усвојене Резолуције. 

Између осталог, у тексту Резолуције понавља се још раније усвојен став да „позитивне обавезе чланица према Европској конвенцији о људским правима ... захтевају да државе чланице предузму мере за заштиту живота и здравља свог становништва.” Наглашава се да је „вакцинација кључна мера за стављање болести под контролу, али да ова мера сама по себи није довољна“. 
Даље, каже се да су „бројне европске земље изразиле жељу да уведу систем ковид пропусница или потврда који би представљао службену документацију о томе да је појединац вакцинисан против COVID19, да се опоравио од COVID19 и/ или да је његов тест на инфекцију вирусом SARS-CoV-2 негативан. Потврда о статусу вакцинисаности легитимна је и од велике је користи за медицинске сврхе. Употреба ковид пропусница које омогућавају уживање одређених права или слобода, тако што се уведена ограничења на власнике пропусница не примењују, испреплетена је правним компликацијама, повлачи компликације које се тичу људских права, и, изнад свега, зависна је од високог степена извесности о медицинским ризицима.“
 
Наведено је између осталог и да  "уколико се ковид пропуснице користе као основ за повлашћени третман, могле би да имају утицај на зајемчена права и слободе. Такав повлашћени третман може представљати незакониту дискриминацију у смислу члана 14. Конвенције уколико за њега нема објективног и разумног оправдања. Захтев је да релевантна мера тежи легитимном циљу и да је сразмерна. Сразмерност захтева правичну равнотежу између заштите интереса заједнице (легитимни циљ) и поштовања права и слобода појединца...(...).. Дискриминација може бити последица или различитог поступања према људима на основу небитних разлика, или поступања на исти начин према људима међу којима постоје релевантне различитости. Да ли ковид пропусница одражава ту релевантну различитост зависи од тога у којој мери здравствени статус који она означава указује на постојање значајне разлике у ризику од преношења вируса SARS-CoV-2 од стране власника пропуснице на друге. Значајно мањи ризик од преношења вируса може такође имплицирати да ограничења права и слобода више нису оправдана у случају дотичног појединца, без обзира на ситуацију у којој се друга лица налазе... (...)... Степен у којем је оправдање за различито поступање објективно и разумно зависи од природе права или слободе о којем је реч, као и од интензитета интервенције. Власти требало би да пажљиво разврстају различите случајеве употребе ковид пропусница по основу права и слобода која се угрожавају, као и по трајању изузећа од ограничења која пропусница дозвољава. Слично томе, ако би приватни субјекти били у позицији (или чак били обавезни по закону) да захтевају показивање ковид пропуснице пре услуживања муштерија, потребно је да пажљиво буду раздвојене суштински неопходне од осталих роба и услуга. Временско трајање различитог третмана на основу режима ковид пропусница такође може бити релевантно за процену да ли је мера сразмерна.“

 У закључном делу Резолуције позив је на акцију, па тако „Парламентарна скупштина позива земље чланице Савета Европе да:
 
- наставе са спровођењем пуног опсега мера које се односе на јавно здравље а које су неопходне да би COVID19 трајно био стављен под контролу, у складу са позитивним обавезама које за чланице произилазе из Европске конвенције о људским правима, и да уведу режим ковид пропусница само уколико постоје јасни и добро утемељени научни докази да ће такви режими смањити ризик преношења вируса SARS-CoV-2 на, посматрано са аспекта јавног здравља, прихватљив ниво 
-  у потпуности узму у обзир најновије доказе и стручна мишљења, посебно оне из Светске здравствене организације (СЗО), при спровођењу мера као што су ковид пропуснице које ублажавају ограничења намењена спречавању ширења вируса SARS-CoV-2;
- обезбеде да се мере као што су ковид пропусница чији су власници изузети од одређених ограничења гарантованих права и слобода примјењују тако да се осигура ефикасна заштита од ширења вируса SARS-CoV-2 и избегне дискриминација, посебно тако што ће се обезбедити следеће:

      • вакцинација је доступна свима подједнако, а ако није, постоји објективно и разумно оправдање, које не би требало да укључује платежну моћ или било који други основ који би могао да доведе до незаконите дискриминације по основу давања предности одређеној друштвеној групи над другом;
       • различите категорије ковид пропусница доступне су групама људи са различитим особеностима за које постоје докази да смањују ризик од њиховог даљег учествовања у преношењу вируса SARS-CoV-2;
        • доступност ковид пропусница која је заснована на свежим негативним тестовима није ограничена само на оне са већом платежном моћи, због тога што тестови могу бити претерано скупи;
        • степен до кога су власници различитих категорија ковид пропусница изузети од ограничења у складу је са степеном до којег је ризик од њиховог преношења вируса SARS-CoV-2 умањен, водећи рачуна о тренутној епидемиолошкој ситуацији у земљи;
       • води се рачуна о суштинској разлици у медицинском статусу између лица који су стекла имунитет вакцинисањем или опоравком од инфекције, с једне стране, и лица која су недавно била негативна на инфекцију, са друге стране, и о резултирајућој разлици у ризику од преношења вируса између ове две групе;
        • води се рачуна о релативној ефикасности имунитета стеченог вакцинисањем или опоравком од инфекције и релативној ефикасности различитих вакцина и режима вакцинисања у спречавању преношења SARS-CoV-2, укључујући и његове мутације;
        • води се рачуна о релативним ризицима од преношења вируса везаним за различите активности које би могле бити дозвољене власницима ковид пропусница, посебно тамо где могу доћи у контакт са људима који нису стекли имунитет вакцинацијом или претходном инфекцијом и о томе да ли су ти људи у већем ризику од тешке болести или смрти од болести;
         • води се рачуна о ситуацији у којој се налазе они који из здравствених разлога не могу, или, због личног уверења или веровања, одбијају да се вакцинишу; 
што се потоње групе тиче, води се рачуна о томе да било који режим ковид пропусница не постане раван принуди и не учини вакцинацију те групе заправо обавезујућом;
         • ковид пропуснице доступне су и у дигиталном формату и у папиру;

 - обезбеде да сваки режим ковид пропусница буде јасно утемељен у закону 
- обезбеде да сваки режим ковид пропусница буде у потпуности у складу са стандардима Савета Европе о заштити података и приватности (...) 
- обезбеде да се предузму све мере ради спречавања фалсификовања или других злоупотреба ковид пропусница, у складу са стандардима Савета Европе (....) 
- обезбеде да било који режим ковид пропусница буде строго ограничен у примени и трајању за потребе хитне ситуације која се односи на јавно здравље и епидемију COVID19 и да се предметна инфраструктура не пренамени за друге циљеве без претходне демократске контроле и ефикасног правног надзора.“
 
Из Резолуције произилази дакле сагласност апсолутне већине у Парламентарној скупштини СЕ да се мора водити рачуна о форми, о равнотежи, о изузецима, о надзору, али без сумње и сагласност да режим ковид пропусница представља једну од легитимних мера које се могу применити у циљу заштите јавног здравља у периоду ттрајања пандемије болести COVID19. 
 
Резултате гласања о Резолуцији у Парламентарној скупштини СЕ погледајте овде. Цеo текст Резолуције прочитајте овде.

Анђелка Марковић
 
Уколико овај садржај сматрате вредним или корисним кликните овде и подржите рад наше организације.
 

Вакцинисање и друге мере које власти предузимају: Актуелна питања пред Европским судом за људска права

27 / септембар / 2021.

Tri tacke

Током ове и претходне године у Европски суд за људска права пристигао је већи број представки чији подносиоци су сматрали да су им права зајемчена Европском конвенцијом о људским правима у периоду трајања пандемије болести COVID19 била прекршена. Суд  је примио и значајан број захтева за примену привремених мера. У наставку је кратки преглед дела одлука које је Суд у претходном периоду донео поступајући по представкама или по захтевима, као и преглед садржине одређених представки које је Суд узео у разматрање и о којима је поступак тренутно у току.
 
Почетком септембра 2021. године, Суд је одбацио захтев за доношење привремене мере која би зауставила примену одредби грчког прописа којим се налаже обавезна вакцинација против COVID19 за запослене у сектору здравства. 
Наиме, почетком септембра Суду се обратило 30 грчких здравствених радника (из приватног сектора и јавних здравствених установа) подневши  две представке против своје државе. Подносиоци представки позвали су се на чланове 2 (право на живот), 3 (забрана мучења), 4 (забрана ропствa и прихудног рада), 5 (право на слободу и безбедност), 6 (право на правично суђење), 8 (право на поштовање приватног и породичног живота) и на члан 14 (забрана дискриминације) Европске конвенције о људским правима. У овим представкама подносиоци жалили су се на одредбе грчког Закона бр. 4820/2021 (поглавље 206)  којима се прописује обавезна вакцинација здравствених радника против болести COVID 19 као услов за даље обављање рада у овој професији. 
Уз то, подносиоци представке затражили су од Суда примену привремене мере (правило 39 Пословника Суда) и моменталну обуставу примене реченог прописа.
Суд је 7. септембра 2021. године одбацио овај захтев, образлажући да се он односи на околност која је излази ван оквира правила 39. Ову одлуку донео је дежурни судија надлежан за привремене мере. У образложењу наведено је да „према правилу 39 Пословника Суда, о овим мерама одлучује се у вези са поступком који је пред Судом, али без прејудицирања било каквих накнадних одлука о прихватљивости представке или о самом меритуму. Суд привремене мере одобрава само у изузетним случајевима, у којима би се подносиоци захтева у супротном суочили са озбиљним ризиком од неповратне /ненадокнадиве штете.“ 
Поступак по представкама и даље је у току пред Судом, а представке су регистрована под бројевима 43375/21 (Какалетри и други против Грчке) и 43910/21 (Теофанополу и други против Грчке). Подносиоци представки по занимању су лекари, медицинске сестре и болничари.  
 
Такође, у августу ове године, седмочлано веће Суда одбацило је захтеве за привремене мере које су поднели припадници француске службе за ванредне ситуације након ступања на снагу Закона бр. 2021-1040 од 5. августа 2021. године о управљању кризом која се односи на јавно здравље. Суд је стао на становиште да ти захтеви излазе из оквира правила 39 Пословника Суда (привремене мере). 
Наиме, 19. августа 2021. године, Суд је примио захтеве за примену привремених мера од 672 стална и добровољна члана француске службе за пожаре и хитне ситуације (Services departementauk d’incendie et de secours de France (SDIS)) укључујући ту и чланове исте службе који су запослени у болницама. Захтеви регистровани су под представком број 41950/21 (Абграл и други против Француске). Истичући хитност ситуације и цитирајући чланове 2 (право на живот) и 8 (право на поштовање приватног и породичног живота) Европске конвенције о људским правима, подносиоци захтева затражили су од Суда: 
- као главни захтев, да „суспендује захтев за вакцинисањем који је прописан у поглављу 12 Закона донетог 5. августа 2021. године ”
- или да „суспендује примену одредби које забрањују лицима која се не придржавају прописаног и не вакцинишу се, да наставе да се несметано баве својим занимањем” и да „суспендује примену одредби по основу којих се прекидају исплате плата лицима која нису испунила услов вакцинисања, како је то прописано у поглављу 12 Закона од 5. августа 2021. године.“
У образложењу одлуке којом су захтеви одбачени веће Суда навело је да „према правилу 39 Пословника Суда, о овим мерама одлучује се у вези са поступком који је пред Судом, али без прејудицирања било каквих накнадних одлука о прихватљивости представке или о самом меритуму. Суд привремене мере одобрава само у изузетним случајевима, у којима би се подносиоци захтева у супротном суочили са озбиљним ризиком од неповратне /ненадокнадиве штете.“ 
 
Појашњења ради, Суд је у претходном периоду „примио око 350 захтева за привремене мере које се односе на околности проузроковане епидемијом COVID19, које су Суду подносили углавном притвореници или лица из прихватних центара и и/или притворских јединица за тражиоце азила и за мигранте, махом против Грчке, Италије, Француске и Турске, али и против других земаља попут Уједињеног Краљевства и Шпаније. Ови захтеви били су веома различити. Док се захтеви који се позивају на правило 39 Пословника Суда по правилу односе на депортације или на екстрадиције, у захтевима које је Суд примао од марта 2020. године наовамо подносиоци тражили су махом да их, коришћењем института привремене мере, Суд измести из притвора у коме се налазе и/или да одреди мере које би заштитиле њихово здравље од инфицирања коронавирусом. У великој већини случајева радило се о појединачним захтевима. Многи од њих били су одбијени. У преосталом броју случајева, Суд је своју одлуку одложио и тражио је информације од власти држава на које су се захтеви односили. У неким случајевима, правило 39 Суд је примењивао у складу са уобичајеним критеријумом, и то у случајевима који су се односили на веома рањива лица (посебно када су у питању била непраћена деца, особе у тешком здравственом стању, труднице). 
Суд примио је и мањи број захтева који су се односили на противепидемијске мере у општем смислу (на пример захтев да Суд спроведе потпуно закључавање у одређеним градовима). Ови захтеви били су одбијени.“
 
Представке у вези са кризом јавног здравља проузрокованом епидемијом које су у претходном периоду биле подношене Суду, отвориле су бројна питања која се односе на низ одредби Конвенције - посебно на одредбе о праву на живот, забрани мучења и нечовечног или понижавајућег поступања, праву на слободу и безбедност личности, праву на правично суђење, праву на поштовање приватног и породичног живота, слободу мисли, савести и вероисповести, слободу изражавања, слободу окупљања, заштиту имовине и слободу кретања. У наставку је кратак опис неколико предмета о чијем исходу ће Суд у наредном периоду одлучивати.
 
                Слобода мисли, савести и вероисповести
 
Спину против Румуније (представка бр. 29443/20)
 Овај предмет односи се на одбијање румунских власти да дозволе подносиоцу представке, затворенику, припаднику Хришћанске адвентистичке цркве, да оде у цркву у Букурешту и одржи суботњу верску службу. Првостепени суд одбио је његов захтев на основу тога што су се због епидемије болести COVID19 ван затвора могле обавити само апсолутно неопходне активности, па су активности који се односе на моралну и подршку затвореницима у контексту вероисповести биле суспендоване /прекинуте.  
Суд је о представци обавестио румунску владу и на одговор упутио питања обема странама о члану 9 Конвенције (слобода вероисповести).
 
Овај предмет односи се на забрану колективног богослужења у току пандемије болести COVID19.
Суд је о представци обавестио грчку владу и на одговор упутио питања обема странама о члану 6 (право на правично суђење) и члану 9  Конвенције (слобода вероисповести).
  
Магдић против Хрватске (представка бр. 17578/20)
Овај предмет односи се на мере које су хрватске власти усвојиле у циљу спречавања ширења вируса SARS-CoV-2. Подносилац представке навео је да су речене мере повредиле његову слободу вероисповести, слободу окупљања и слободу кретања.
Суд је о представци обавестио хрватске власти и на одговор упутио питања обема странама о члану 9 (слобода вероисповести) и члану 11 (слобода окупљања и удруживања) Конвенције и о члану 2 (слобода кретања) Протокола бр. 4 уз Конвенцију.
 
                Слобода изражавања 
 
Авагјан против Русије (представка бр. 36911/20)
У мају 2020. године подноситељка представке на Инстаграму је објавила коментар у коме је, између осталог, навела да није било стварних случајева COVID19 у региону Краснодарски у Русији. Она је касније осуђена због ширења неистинитих информација на Интернету и кажњена је новчаном казном од 30.000 рубаља (око 390 евра). На ту пресуду уложила је жалбу, али без успеха.   
Суд је о представци обавестио руске власти и на одговор упутио питања обема странама о члану 6 став 1 (право на правично суђење) и члану 10  Конвенције (слобода изражавања).
 
               Заштита имовине
 
Торомаг, с.р.о. против Словачке и четири друге представке (представке бр. 41217/20, 41253/20, 41263/20, 41271/20 и 49716/20)
Подносиоци представке су власници фитнес центара који су били затворени на основу мера које је донела Управа за јавно здравље Републике Словачке од марта до јуна 2020. године у циљу спречавања ширења вируса SARS-CoV-2. Подносиоци представке жалили су се посебно због наводне претрпљене материјалне штета као и због измакле очекиване добити и  губљења клијентеле. 
Суд је о представкама обавестио словачке власти и на одговор упутио питања странама о члану 1 (заштита имовине) Првог протокола уз Конвенцију, укључујући и претходно питање о исцрпљивању домаћих правних лекова.   

Узимајући у обзир значај одлука и ставова Суда, у наредном периоду са пажњом пратићемо исход ових поступака и о садржају одлука писаћемо више на овој страници.   
 
Анђелка Марковић
 
Уколико овај садржај сматрате вредним или корисним кликните овде и подржите рад наше организације. 
 

Дужност вакцинисања деце – Најновија пресуда Европског суда за људска права

08 / април / 2021.

Tri tacke

У јеку пандемије вируса SARS-CoV-2, као и у већини других земаља у Републици Србији одвија се процес масовне имунизације. Овај процес не пролази без препрека, бројних дискусија и питања на која се траже одговори. 
У дискусијама често као аргумент истиче се заштита основних људских права зајемченим међународним конвенцијама, Уставом, домаћим прописима. Посебна пажња јавности у овом контексту усмерена је на право на поштовање приватног и породичног живота. 
Између осталог, кроз своју праксу Европски суд за људска права интерпретира одредбе Европске конвенције о људским правима.  
Као допринос дискусији овде дајемо простор интерпретацији неких одредби Конвенције објављујући веома кратак преглед данас објављене пресуде у предмету Вавричка и други против Републике Чешке. Такође, вашој пажњи препоручујемо текст целе пресуде који можете прочитати овде 
Овај предмет дошао је до Великог већа Суда. У својој одлуци Велико веће између осталог заузело је став да општа законска дужност вакцинисања деце против девет болести, иначе добро познатих у медицини, не повређује право на поштовање приватног и породичног живота зајемчено Конвенцијом. 
 
„У данашњој пресуди Великог већа у случају Вавричка и други против Републике Чешке (представка бр. 47621/13 и пет других представки) Европски суд за људска права је већином гласова ... заузео став да није било кршења члана 8  Европске конвенције о људским правима (право на поштовање приватног и породичног живота). 
 
У Републици Чешкој постоји општа законска дужност вакцинисања деце против девет болести, иначе добро познатих у медицини. На испуњавање ове дужности лице се не може се приморати (применом физичке силе). Родитељи који ову дужност не испуне, без оправданог разлога, могу бити кажњени. Невакцинисана деца не примају се у предшколске установе  (изузетак односи се на децу која се из здравствених разлога не могу вакцинисати).
У овом случају, први подносилац представке кажњен је због непоштовања дужности вакцинисања у односу на његово двоје деце. Из истог разлога свим осталим подносиоцима представки одбијен је пријем деце у предшколску установу.
 
Суд је истакао да, према његовој пракси, обавезно вакцинисање као форма медицинске интервенције са којом се пацијент није сагласио, представља задирање у физички интегритет личности и тиме дира у право на поштовање приватног живота, које штити члан 8 Конвенције.
 
Суд је препознао да је политика власти у Републици Чешкој тежила легитимном циљу заштите здравља као и права других, и да му је познато да вакцинисање штити и оне који вакцину примају и оне који се не могу вакцинисати из медицинских разлога и из тог разлога се ослањају на имунитет крда у циљу заштите од озбиљних заразних болести. Даље, Суд сматра да је у случају тужене државе широко поље слободне процене у овом контексту било одговарајуће.
 
Суд је препознао да су у Чешкој снажну подршку дужности вакцинисања пружале релевантне здравствене институције и службе.  Могло би се рећи да је то представљало одговор власти на горућу друштвену потребу да се заштите здравље појединца и јавно здравље од наведених болести и да се спречи евентуални пад стопе вакцинисања међу децом.
 
У пресуди се наглашава да је у свим одлукама које се тичу деце њихов најбољи интерес од пресудног значаја. Када је у питању процес имунизације, циљ мора бити да свако дете буде заштићено од озбиљних болести, вакцинацијом или имунитетом крда. Здравствена политика у Чешкој је дакле била усклађена са најбољим интересима деце, која су била у њеном фокусу 
 
Суд је затим испитивао сразмерност политике вакцинације. Генерално, Суд је препознао обим и садржај дужности вакцинисања, постојеће изузетке од ове дужности и постојеће процедуре за заштиту права.  ....( )...  Штавише, када је реч о специфичним околностима случаја, Суд је нашао да казна изречена г. Ваврички није била прекомерна. 
 
Мада је одбијање пријема деце подносилаца представке у предшколску установу значило губитак важне могућности за развој њихових личности, реч је било пре о превентивној него о казненој мери која је била и временски ограничена, тако да када су деца дошла у узраст за обавезно похађање школе њихов вакцинални статус није утицао на њихов пријем у основну школу.
 
Као резултат наведеног Суд је нашао да су мере на које су се подносиоци представки били жалили, а које су цењене у контексту националног законодавства, биле у разумном односу сразмере према легитимном циљу коме су власти у Чешкој тежиле (да се заштити од болести које могу представљати озбиљан ризик по здравље) прописујући дужност вакцинисања.
 
Суд је појаснио да, у коначници, питање које је требало разјаснити није се односило на то да ли су власти требале да се определе за неку другу (блажу) политику, нпр. за ону која сугерише уместо оне која налаже одређен вид понашања, као што је то већ био случај у неким другим европским државама. Питање заправо односило се на то да ли су, током успостављања одговарајуће равнотеже, чешке власти прошириле поље слободне процене у овој области. Суд је нашао да се оспораване мере могу сматрати неопходним у демократском друштву“. У складу са тим, није било кршења члана 8  Европске конвенције о људским правима (права на поштовање приватног и породичног живота). 
 
Текст у наводницима неслужбени је превод дела данашњег саопштења Европског суда за људска права о овој пресуди.
Анђелка Марковић

Уколико овај садржај сматрате вредним или корисним кликните овде и подржите рад наше организације.
 

ДОНИРАЈТЕ

ПОСЕТИТЕ

ПОДРЖАВАМО