Дужност вакцинисања деце – Најновија пресуда Европског суда за људска права
08 / април / 2021.
У јеку пандемије вируса SARS-CoV-2, као и у већини других земаља у Републици Србији одвија се процес масовне имунизације. Овај процес не пролази без препрека, бројних дискусија и питања на која се траже одговори.
У дискусијама често као аргумент истиче се заштита основних људских права зајемченим међународним конвенцијама, Уставом, домаћим прописима. Посебна пажња јавности у овом контексту усмерена је на право на поштовање приватног и породичног живота.
Између осталог, кроз своју праксу Европски суд за људска права интерпретира одредбе Европске конвенције о људским правима.
Као допринос дискусији овде дајемо простор интерпретацији неких одредби Конвенције објављујући веома кратак преглед данас објављене пресуде у предмету Вавричка и други против Републике Чешке. Такође, вашој пажњи препоручујемо текст целе пресуде који можете прочитати овде
Овај предмет дошао је до Великог већа Суда. У својој одлуци Велико веће између осталог заузело је став да општа законска дужност вакцинисања деце против девет болести, иначе добро познатих у медицини, не повређује право на поштовање приватног и породичног живота зајемчено Конвенцијом.
„У данашњој пресуди Великог већа у случају Вавричка и други против Републике Чешке (представка бр. 47621/13 и пет других представки) Европски суд за људска права је већином гласова ... заузео став да није било кршења члана 8 Европске конвенције о људским правима (право на поштовање приватног и породичног живота).
У Републици Чешкој постоји општа законска дужност вакцинисања деце против девет болести, иначе добро познатих у медицини. На испуњавање ове дужности лице се не може се приморати (применом физичке силе). Родитељи који ову дужност не испуне, без оправданог разлога, могу бити кажњени. Невакцинисана деца не примају се у предшколске установе (изузетак односи се на децу која се из здравствених разлога не могу вакцинисати).
У овом случају, први подносилац представке кажњен је због непоштовања дужности вакцинисања у односу на његово двоје деце. Из истог разлога свим осталим подносиоцима представки одбијен је пријем деце у предшколску установу.
Суд је истакао да, према његовој пракси, обавезно вакцинисање као форма медицинске интервенције са којом се пацијент није сагласио, представља задирање у физички интегритет личности и тиме дира у право на поштовање приватног живота, које штити члан 8 Конвенције.
Суд је препознао да је политика власти у Републици Чешкој тежила легитимном циљу заштите здравља као и права других, и да му је познато да вакцинисање штити и оне који вакцину примају и оне који се не могу вакцинисати из медицинских разлога и из тог разлога се ослањају на имунитет крда у циљу заштите од озбиљних заразних болести. Даље, Суд сматра да је у случају тужене државе широко поље слободне процене у овом контексту било одговарајуће.
Суд је препознао да су у Чешкој снажну подршку дужности вакцинисања пружале релевантне здравствене институције и службе. Могло би се рећи да је то представљало одговор власти на горућу друштвену потребу да се заштите здравље појединца и јавно здравље од наведених болести и да се спречи евентуални пад стопе вакцинисања међу децом.
У пресуди се наглашава да је у свим одлукама које се тичу деце њихов најбољи интерес од пресудног значаја. Када је у питању процес имунизације, циљ мора бити да свако дете буде заштићено од озбиљних болести, вакцинацијом или имунитетом крда. Здравствена политика у Чешкој је дакле била усклађена са најбољим интересима деце, која су била у њеном фокусу
Суд је затим испитивао сразмерност политике вакцинације. Генерално, Суд је препознао обим и садржај дужности вакцинисања, постојеће изузетке од ове дужности и постојеће процедуре за заштиту права. ....( )... Штавише, када је реч о специфичним околностима случаја, Суд је нашао да казна изречена г. Ваврички није била прекомерна.
Мада је одбијање пријема деце подносилаца представке у предшколску установу значило губитак важне могућности за развој њихових личности, реч је било пре о превентивној него о казненој мери која је била и временски ограничена, тако да када су деца дошла у узраст за обавезно похађање школе њихов вакцинални статус није утицао на њихов пријем у основну школу.
Као резултат наведеног Суд је нашао да су мере на које су се подносиоци представки били жалили, а које су цењене у контексту националног законодавства, биле у разумном односу сразмере према легитимном циљу коме су власти у Чешкој тежиле (да се заштити од болести које могу представљати озбиљан ризик по здравље) прописујући дужност вакцинисања.
Суд је појаснио да, у коначници, питање које је требало разјаснити није се односило на то да ли су власти требале да се определе за неку другу (блажу) политику, нпр. за ону која сугерише уместо оне која налаже одређен вид понашања, као што је то већ био случај у неким другим европским државама. Питање заправо односило се на то да ли су, током успостављања одговарајуће равнотеже, чешке власти прошириле поље слободне процене у овој области. Суд је нашао да се оспораване мере могу сматрати неопходним у демократском друштву“. У складу са тим, није било кршења члана 8 Европске конвенције о људским правима (права на поштовање приватног и породичног живота).
Текст у наводницима неслужбени је превод дела данашњег саопштења Европског суда за људска права о овој пресуди.
Анђелка Марковић
Кршење зајемчених људских права и основних слобода - коме се обратити?
Даље, у циљу омогућавања брже и ефикасније комуникације са грађанима у време ванредног стања, Покрајински заштитник грађана – омбудсман увео је додатни дежурни телефонски број за подношење притужби. Контакт е-адресе и бројеви телефона налазе се овде
Канцеларија за људска и мањинска права Владе Србије одговара на упите из своје надлежности, a која се односе на остваривање права националних мањина, у складу са надлежностима Канцеларије и остваривање људских права, у складу са надлежностима Канцеларије. између осталог. Комуникација са грађанима обавља се у периоду од 7:30 до 15:30 часова, а листа контакт бројева и е-адреса налази се овде
Такође, уколико сматрате да је вама или другоме гарантовано људско право и / или слобода повређено или ускраћено, ово је кратак преглед актуелних иницијатива организација цивилног друштва са њиховим контактима:
5. Жене за мир, Лесковац - Женама са искуством насиља, између осталих услуга, на располагању је правно саветовалиште. Сви контакт подаци организације могу се наћи овде.
6. Центар за права детета - Због свакодневног обраћања родитеља са питањима поводом остваривања права на виђање детета током трајања ванредног стања, ЦПД издао је следеће саопштење. У периоду трејања ванредног стања ЦПД објављиваће смернице и корисне савете у циљу очувања здравља и безбедности деце. У случају да је грађанима потребно додатно објашњење или помоћ, тим ЦПД стоји на располагању путем е-адресе - office@cpd.org.rs
7. Београдски центар за људска права - Објављен је позив грађанима који за време ванредног стања претрпе злостављање полицијских и других службеника да се јаве ради правног саветовања и помоћи. Контакт je bgcentar@bgcentar.org.rs а телефонски број 011/308 5328
8. Радник.рс - Информативни портал о правима радника и радница, прикупља сведочанства и истражује случајеве кршења права из области рада. Лица која сматрају да су има права из области рада угрожена могу се јавити на е-адресу redakcija@radnik.rs
Тим организације Три тачке
19 / април / 2020.
На дан 15. марта 2020. године, проглашено је ванредно стање на територији Републике Србије (Одлука о проглашењу ванредног стања, Сл. гласник РС, бр. 29/2020). Ова одлука донета је по посебној процедури предвиђеној у ставу 5. члана 200. Устава Републике Србије.
Надлежне институције предузимају неопходне кораке у циљу превенције ширења COVID-19 и заштите грађана од последица. На снази је низ посебних мера; од грађана очекује се да се мера и упутстава придржавају, као и да инструкције стручњака следе.
Људска права и основне слободе у Републици Србији загарантована су највишим правним актом и низом ратификованих међународних уговора о људским правима. До одступања од одређених људских права и основних слобода може доћи у време ванредног стања о чему смо овде, на Блог страници, већ писали.
Разлози јавне опасности која угрожава опстанак државе или грађана могу бити основ за одступање од одређених права и слобода. Међутим, то ниуком случају не значи да се сме прећи граница између оправданог одступања и злоупотребе. У тренутним околностима, може доћи до случајева дискриминације, до нарушавања слободе изражавања, права на приватност, затим слободе кретања, до случајева полицијске тортуре, до повреда права из области рада, итд. Такође, у околностима притиска и изолације повећава се извесност случајева породичног и /или партнерског насиља. Наш је циљ да овде пружимо поједностављен преглед могућности које стоје на располагању уколико до ових случајева дође.
Законом регулисано је пружање правне помоћи у Републици Србији на редован начин. Међутим, уколико испуњавате услове предвиђене законом, а сматрате да вам је гарантовано људско право и / или слобода повређено или ускраћено, Регистар пружалаца бесплатне правне помоћи и бесплатне правне подршке пронаћићете кликом овде.
Даље, Заштитник грађана контролише, проверавајући наводе притужбе или поступајући по сопственој иницијативи, да ли органи државне управе, републички јавни правобранилац, органи и организације које врше јавна овлашћења према грађанима поступају у складу са законима и другим прописима или начелима рада добре управе.
Од 21. марта 2020., служба Заштитника ради и викендом, а за грађане уведени су додатни бројеви телефона. Контакт формулар и бројеви телефона налазе се овде
У тренутним околностимма, мобилна екипа институције Заштитника грађана састављена од представника Одељења за хитно поступање, Сектора за права лица лишених слободе и Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) свакодневно се бави праћењем стања људских права на терену. Почетком априла, а у циљу праћења поступања према лицима ухапшеним током ванредног стања, Заштитник грађана увео је посебну телефонску линију Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) која је доступна свих седам дана у недељи у периоду од 8 до 22 часа. Бројеви телефона налазе се овде.
Од 21. марта 2020., служба Заштитника ради и викендом, а за грађане уведени су додатни бројеви телефона. Контакт формулар и бројеви телефона налазе се овде
У тренутним околностимма, мобилна екипа институције Заштитника грађана састављена од представника Одељења за хитно поступање, Сектора за права лица лишених слободе и Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) свакодневно се бави праћењем стања људских права на терену. Почетком априла, а у циљу праћења поступања према лицима ухапшеним током ванредног стања, Заштитник грађана увео је посебну телефонску линију Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) која је доступна свих седам дана у недељи у периоду од 8 до 22 часа. Бројеви телефона налазе се овде.
Даље, у циљу омогућавања брже и ефикасније комуникације са грађанима у време ванредног стања, Покрајински заштитник грађана – омбудсман увео је додатни дежурни телефонски број за подношење притужби. Контакт е-адресе и бројеви телефона налазе се овде
Канцеларија за људска и мањинска права Владе Србије одговара на упите из своје надлежности, a која се односе на остваривање права националних мањина, у складу са надлежностима Канцеларије и остваривање људских права, у складу са надлежностима Канцеларије. између осталог. Комуникација са грађанима обавља се у периоду од 7:30 до 15:30 часова, а листа контакт бројева и е-адреса налази се овде
Током пандемије, масовно се обрађују подаци и креирају велике базе података. И у време ванредног стања Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности прати стање у области заштите података о личности и поступа по притужбама у вези са обрадом података. Како остварити заштиту права објашњено је овде, а образац притужбе налази се овде.
Такође, уколико сматрате да је вама или другоме гарантовано људско право и / или слобода повређено или ускраћено, ово је кратак преглед актуелних иницијатива организација цивилног друштва са њиховим контактима:
1. АСТРА - СОС линија намењена превенцији и помоћи жртвама трговине људима, доступна је на броју - 011 785 0000; Европски број за несталу децу - 116 000; Е-пошта - sos@astra.rs
Ови контакти доступни су 0-24 свима онима којима је помоћ ове врсте потребна.
Ови контакти доступни су 0-24 свима онима којима је помоћ ове врсте потребна.
2. YUCOM - Подршка у тумачењу положаја и евентуалне угрожености људских права у току ванредног стања. Грађани, којима је потребна подршка за тумачење свог положаја и евентуалне угрожености људских права у време ванредног стања, могу да се обрате YUCOM тиму преко следећих адреса - office@yucom.org.rs и pravna.pomoc@yucom.org.rs, као и путем ове контакт форме на сајту - http://www.yucom.org.rs/podrska-u-vreme-vanrednog-stanja/
3. Аутономни женски центар - СОС телефон 0800-100-007 Аутономног женског центра ради у скраћеном термину - радним данима од 10 до 15 часова. Тај број намењен је психосоцијалној подршци док се на броју 065/26 56 178 може потражити правна подршка (исто од 10 до 15 часова). Такође, помоћ и подршка може се затражити путем е-поште на zene.savet@azc.org.rs i pravnapomoc@azc.org.rs, као и путем Фејсбук странице. Постоји могућност остављања броја телефона - у том случају активисткиње АЖЦ вас контактирају у што краћем року, односно у термину за који је назначено да одговара.
4. СОС телефон групе женских невладиних организација (ФеноменА, Сос Женски Центар, Сос Телефон Врање, Удружење Ромкиња Освит, Женски центар Ужице) на ромском и на српском језику доступан је 0- 24 сваког дана. Контакт е-адресе и бројеви телефона налазе се овде
5. Жене за мир, Лесковац - Женама са искуством насиља, између осталих услуга, на располагању је правно саветовалиште. Сви контакт подаци организације могу се наћи овде.
6. Центар за права детета - Због свакодневног обраћања родитеља са питањима поводом остваривања права на виђање детета током трајања ванредног стања, ЦПД издао је следеће саопштење. У периоду трејања ванредног стања ЦПД објављиваће смернице и корисне савете у циљу очувања здравља и безбедности деце. У случају да је грађанима потребно додатно објашњење или помоћ, тим ЦПД стоји на располагању путем е-адресе - office@cpd.org.rs
7. Београдски центар за људска права - Објављен је позив грађанима који за време ванредног стања претрпе злостављање полицијских и других службеника да се јаве ради правног саветовања и помоћи. Контакт je bgcentar@bgcentar.org.rs а телефонски број 011/308 5328
8. Радник.рс - Информативни портал о правима радника и радница, прикупља сведочанства и истражује случајеве кршења права из области рада. Лица која сматрају да су има права из области рада угрожена могу се јавити на е-адресу redakcija@radnik.rs
9. Виктимолошко друштво Србије - ВДС пружа информације као и помоћ и подршку у случају повреде права из радног односа, у току трајања ванредног стања од 10-20 часова. Контакт број телефона налази се овде.
Наглашавамо, ово је непотпуна листа организација и/или институција које су објавиле да активности спроводе и у време ванредног стања. Ову листу допуњаваћемо редовно како информације пристижу и како се околности буду мењале. Уколико приметите недостатак на листи или имате примедбу, молимо да нам информацију о томе пошаљете на info@tritacke.org
Тим организације Три тачке
Иницијативе поднете су Уставном суду - Како би Суд могао резоновати?
Уставном суду доступна је пракса ЕСЉП која се тиче члана 15 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода.
Шта је његова садржина? Члан 15 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (као и члан 202 Устава Републике Србије) прописује одступања од заштите људских и мањинских права у ванредним околностима. Права од којих се никада не одступа су права из чланова 2,3, 4 и 7 Конвенције (као и права из чланова 23, 24, 25, 26, 28, 32, 34, 37, 38, 43, 45, 47, 49, 62 , 63, 64. и члана 78 Устава Републике Србије).
Да ли је у Србији при доношењу мера пређена граница најнужније мере коју изискује таква ситуација? Уколико се Уставни суд буде бавио питањем процене нужности мера, то је питање које је ЕСЉП оставио државама уговорницама Конвенције. У надлежности је сваке државе уговорнице Конвенције, са одговорношћу за опстанак нације, да одреди да ли је опстанак угрожен „јавном опасношћу“ и ако јесте, колико је потребно далеко ићи да би се та опасност отклонила. Међутим, државе нису неограничене у оцењивању најнужније мере - Суд (уставни – прим. аут.) овлашћен је да оцени да ли је држава отишла даље од мера, које не смеју да пређу најнужнију меру, коју изискује ситуација (Република Ирска против Уједињеног Краљевства).
У одлучивању да ли је држава уговорница Конвенције прешла границу најнужније мере, ЕСЉП оцењивао је и факторе као што су природа људских права, од којих је држава уговорница одступила, околности, које су довеле до одступања и трајање ванредног стања (Браниган и Мекбрајд против Уједињеног Краљевства, параграф 43, А. и Остали против Уједињеног Краљевства (Велико веће), параграф 173)
17 / април / 2020.
Ускоро улазимо у шесту недељу ванредног стања. Одлука о проглашењу ванредног стања донета је 15.марта. 2020. године, у Републици Србији суспендована су одређена људска права и слободе. Месец дана касније, у јавности појавиле су се информације о подошењу више иницијатива Уставном суду Србије ради испитивања уставности и законитости више прописа, па и ове Одлуке. О томе вести могу се наћи овде и овде.
Уставни суд одлучиваће о овим иницијативама извесно, те се поставља питање која му пракса из међународних надзорних механизама у том случају стоји на располагању. На то питање овде одговарам – издвојићу неколико примера из праксе Европског суда за људска права (ЕСЉП) који би могли бити значајни.
Уставном суду доступна је пракса ЕСЉП која се тиче члана 15 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода.
Шта је његова садржина? Члан 15 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (као и члан 202 Устава Републике Србије) прописује одступања од заштите људских и мањинских права у ванредним околностима. Права од којих се никада не одступа су права из чланова 2,3, 4 и 7 Конвенције (као и права из чланова 23, 24, 25, 26, 28, 32, 34, 37, 38, 43, 45, 47, 49, 62 , 63, 64. и члана 78 Устава Републике Србије).
Према члану 15 Конвенције, да би одступање од људских права било правно обавезујуће, потребно је да се испуне три услова кумулативно:
1. Ратно или друго стање јавне опасности, које прети опстанку нације;
2. Мере које се доносе не смеју да пређу границу најнужније мере коју изискује таква ситуација;
3. Да те мере не буду у нескладу са другим обавезама стране уговорнице према међународном праву.
Да ли је у Србији постојала јавна опасност која је претила опстанку нације? Уколико се Уставни суд буде бавио питањем постојања јавне опасности, могао би се ослонити на становишта која је заузимао ЕСЉП. По пракси ЕСЉП, наиме, природно или уобичајено значење термина „јавна опасност која прети опстанку нације“ односи се на „изузетне ситуације кризе или ванредног стања, које утиче на целокупно становништво и представља претњу организованом животу заједнице која живи у односној држави“ (Лолес против Републике Ирске (бр.3) параграф 28). Опасност мора бити стварна или претећа, а криза која постоји само у једном делу државе може постати јавна опасност која прети опстанку нације (Република Ирска против Уједињеног Краљевства, параграф 205, Аксој против Турске,параграф 70).
Да ли је у Србији при доношењу мера пређена граница најнужније мере коју изискује таква ситуација? Уколико се Уставни суд буде бавио питањем процене нужности мера, то је питање које је ЕСЉП оставио државама уговорницама Конвенције. У надлежности је сваке државе уговорнице Конвенције, са одговорношћу за опстанак нације, да одреди да ли је опстанак угрожен „јавном опасношћу“ и ако јесте, колико је потребно далеко ићи да би се та опасност отклонила. Међутим, државе нису неограничене у оцењивању најнужније мере - Суд (уставни – прим. аут.) овлашћен је да оцени да ли је држава отишла даље од мера, које не смеју да пређу најнужнију меру, коју изискује ситуација (Република Ирска против Уједињеног Краљевства).
У одлучивању да ли је држава уговорница Конвенције прешла границу најнужније мере, ЕСЉП оцењивао је и факторе као што су природа људских права, од којих је држава уговорница одступила, околности, које су довеле до одступања и трајање ванредног стања (Браниган и Мекбрајд против Уједињеног Краљевства, параграф 43, А. и Остали против Уједињеног Краљевства (Велико веће), параграф 173)
У домаћој јавности ових дана све чешће одјекују реакције на тему слободе изражавања. Пракса ЕСЉП јасно каже да јавна опасност која прети опстанку нације не сме бити изговор власти државе уговорнице Конвенције за ограничавање слободе политичке дебате (Мехмет Хасан Алтан против Турске, параграф 94, Шахин Алпај против Турске, параграф 180).
Уставни суд ће у својој даљој пракси можда следити резоновања из неких од побројаних примера. Но, најпре, надам се да ће се поводом већ поднетих иницијатива ускоро огласити.
Урош Сиљановић, адвокат
Радна права у Србији за време ванредног стања - Шта кажу правни стручњаци?
30 / март / 2020.
У Републици Србији је 15. марта 2020. године проглашено ванредно стање, што се у значајној мери одразило и на права из области рада. Због ванредних околности међу грађанима завладала је забринутост, јер важећи прописи не садрже норме које уређују ову област у контексту новонастале ситуације. У пракси одмах су се појавила бројна питања у вези са радним односима, уговорима, анексима уговора, као и у вези злоупотреба.
Како бисмо ситуацију учинили извеснијом и јаснијом када су у питању права и обавезе осврнућемо се на два најбитнија прописа.
Први пропис је Уредба о организовању рада послодаваца за време ванредног стања од 16. марта 2020. године. Овом Уредбом уређује се посебан начин и организација рада послодаваца за време ванредног стања. Према Уредби послодавац је дужан да омогући запосленима обављање послова ван просторија послодавца (рад на даљину и рад од куће), на свим радним местима на којима је могуће организовати такав рад. Дакле, послодавац има обавезу да омогући рад од куће ако је то предвиђено општим актом или уговором о раду. Међутим, ако то није предвиђено послодавцу се оставља могућност да донесе решење којим се омогућује запосленом рад ван својих просторија уколико то врста посла дозвољава.
Узимајући у обзир ове норме може се закључити да послодавац нема обавезу да запосленима увек омогући рад од куће ако то врста посла и организација дозвољавају јер обавеза послодавца постоји само ако је то већ предвиђено ранијим документима.
У случају да послодавац одлучи да донесе решење о раду од куће, оно обавезно мора да садржи трајање радног времена као и начин вршења надзора над радом запосленог. Такође, послодавац је дужан да води евиденцију о запосленима који обављају рад на овај начин.
У ситуацијама када због природе делатности послодавца, није могуће организовати рад на наведени начин, неопходно је да се:
1. организује рад у сменама како би што мањи број запослених рад обављао истовремено у једној просторији (ако за то постоје могућности),
2. омогући одржавање свих пословних састанака електронским, односно другим одговарајућим путем (видео линк, видео позив и др.)
3. одложе службена путовања у земљи и иностранству, у складу са одлуком о забрани, односно привременом ограничењу уласка и кретања.
Ако се рад мора обављати у просторијама послодавца Уредба предвиђа обавезу послодавца да обезбеди све мере како би се заштитили живот и здравље запослених и клијената, као и да би се спречило даље ширење COVID19. Све мере које послодавац предузме морају бити у складу са Законом о заштити становништва од заразних болести.
Ипак наведена Уредба не пружа одговоре на сва питања која су се појавила у време ванредног стања, мада се поједина појашњења могу пронаћи на интернет страници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у одељку који се односи на новине у правима и обавезема запослених у односу на Закон о раду (ЗОР).
Због тога ћемо указати на неколико кључних питања:
Због тога ћемо указати на неколико кључних питања:
1. Односи се на запослене на које се примењује ЗОР - Према ЗОР запослени има право на накнаду трошкова за превоз (одлазак и долазак са рада); уколико ради од куће то право губи.
2. Односи се на запослене на које се примењују прописи о раду у државним органима - Министарство државне управе и локалне самоуправе је 18. марта 2020. године донело Препоруку за организовање рада у јавним управама и државним институцијама која се примењује на запослене у државним органима, јавним агенцијама, јавним службама и јединицама локалне самоуправе. Препоручује се да послодавац омогући рад од куће:
➢особама које мају утврђена хронична обољења,
➢особама које имају више од 60 година старости,
➢родитељу који има дете млађе од 12 година – посебно ако самостално врши родитељско право или је другом родитељу одређена радна обавеза;
3. Односи се на све запослене - Запослени коме је решењем надлежног органа одређена самоизолација или карантин има право на накнаду зараде (боловање) и то у складу са Законом о здравственом осигурању;
4. Односи се на све запослене - Послодавац може у случају смањења обима посла одредити прекид рада за запосленог најдуже у трајању од 45 радних дана, а запослени у том периоду има право на накнаду зараде (плату) најмање у висини 60% просечне зараде у претходних 12 месеци, с тим да она не може бити мања од минималне зараде. Период прекида рада може се продужити уз сагласност министра;
5. Односи се на све запослене - Неплаћено одсуство послодавац може да одреди запосленом само на његов захтев;
6. Односи се на све запослене - Послодавац и у случају ванредног стања има обавезу да у потпуности примењује ЗОР приликом давања отказа запосленом;
Запослени који сматра да су му повређена права из радног односа може их заштитити пријавом инспекцији рада или покретањем судског спора.
О прекиду обављања делатности предузетника
Закон о привредним друштима регулише прекид обављана делатности (привремено затварање радње или мировање).
С обзиром на проглашено ванредно стање, све већи број предузетника одлучује се за мировање.
У случају да предузетник пређе у статус мировања, има обавезу да о томе истакне обавештење на месту у коме обавља делатност. У том периоду предузетник не може да обавља делатност.
У случају да предузетник пређе у статус мировања, има обавезу да о томе истакне обавештење на месту у коме обавља делатност. У том периоду предузетник не може да обавља делатност.
Са друге стране, предузетнику који прекине обављање делатности обавезе плаћања доприноса мирују у периоду у ком не обавља делатност,, али он може да настави да плаћа доприносе. Уколико предузетник изабере да не врши плаћање доприноса, њему овај период не улази у укупни радни стаж и овом периоду он неће имати здравствено осигурање.
Пошто прекид обављања делатности није законом временски ограничен, он може да траје онолико колико предузетник одреди.
Кратак водич кроз ванредно стање и ограничавање права у ванредном стању
16 / март / 2020.
Шта је ванредно стање а шта ванредна ситуација?
Ванредно стање регулисано је Уставом Републике Србије а ванредна ситуација законом, што указује да је степен угрожености већи код увођења ванредног стања.
Када јавна опасност угрожава опстанак државе или грађана, проглашава се ванредно стање.
Ванредна ситуација је стање које настаје проглашењем од надлежног органа када су ризици и претње или настале последице по становништво, животну средину и материјална и културна добра таквог обима и интензитета да њихов настанак или последице није могуће спречити или отклонити редовним деловањем надлежних органа и служби, због чега је за њихово ублажавање и отклањање неопходно употребити посебне мере, снаге и средства уз појачан режим рада.
О томе да ли је било довољно прогласити ванредну ситуацију а не и ванредно стање, не може се говорити без увида у све податке на основу којих се процењује једна или друга одлука.
Одступање од права гарантованих Уставом Републике Србије - Проглашавајући ванредно стање Народна скупштина Републике Србије може прописати мере којима се одступа од Уставом зајемчених људских и мањинских права. Када Народна скупштина не може да се састане, мере одступања од Уставом зајемчених људских и мањинских права заједно утврђују председник Републике, председник Народне скупштине и председник Владе.
Права од којих се не може одступити ни у ванредном стању:
• Право на достојанство и слободан развој личности
• Право на живот
• Право на физички и психички интегритет личности
• Забрана ропства и принудног рада
• Уважавање достојанства личности лица лишеног слободе, забрана насиља над њим и забрана изнуђивања исказа
• Право на правично суђење
• Право на правну сигурност у казненом праву
• Право на правну личност
• Право на држављанство
• Слобода мисли, савести и вероисповести
• Приговор савести
• Слобода изражавања националне припадности
• Забрана изазивања националне, расне и верске мржње
• Право на закључење брака и равноправност супружника
• Слобода одлучивања о рађању
• Права детета
• Забрана насилне асимилације
Нека права од којих се може одступити, односно која се могу ограничити у ванредном стању:
• слобода кретања
• слобода окупљања
• слобода мишљења и изражавања
• неповредивост стана
• слобода медија
• право на обавештеност
• слобода удруживања
• и друга права гарантована Уставом Републике Србије за које није предвиђено да од њих нема одступања
С обзиром да је Европска конвенција о људским правима део правног поретка Републике Србије, да ли је увођење ванредног стања ради спречавања ширења корона вируса у складу са Конвенцијом?
Одредбе члана 15. Европске конвенције о људским правима, која је део правног система Републике Србије, овлашћује државе да у околностима рата или друге јавне опасности, под извесним условима, привремено одступе од својих обавеза у вези са заштитом људских права и слобода гарантованих Конвенцијом и опозову она права која нису проглашена неприкосновеним.
Ограничење права није исто што и њихово укидање: иако је државној власти допуштено да привремено изађе из оквира режима заштите људских права, њени акти и мере подлежу праву и судској контроли!
Увођење ванредног стања због спречавања корона вируса одговара „јавној опасности која прети опстанку нације” што је категорија због које се на основу Европске конвенције о људским правима могу ограничити нека права.
„Јавна опасност која прети опстанку нације“ дефинисана је као „ванредно стање или ванредна криза која погађа цело становништво и представља претњу организованом животу заједнице која је саставни део државе“
Да би постојала јавна опасност у смислу Конвенције потребно је:
(1) Опасност мора бити постојећа или непосредна.
(2) У принципу, дејства опасности треба да погађају цело становништво. Међутим, опасност може претити само делу становништва, па се опозивање права може односити и само на део државне територије.
(3) Мора бити угрожен наставак организованог живота заједнице. То практично значи да се ради о угрожавању физичког интегритета становништва, територијалног интегритета државе или да је угрожено функционисање државних органа.
(4) Криза или опасност морају бити ванредног карактера, што значи да примена уобичајених мера или ограничења, дозвољена на основу Конвенције ради очувања јавне безбедности, јавног здравља или јавног поретка, очигледно није адекватна нити довољна. Подразумева се да су претходно исцрпљена средства која се уобичајено користе за успостављање нарушеног јавног поретка.
На Европском суду за људска права је да у сваком конкретном случају утврди да ли се ванредно стање, проглашено од стране неке државе чланице, може окарактерисати као „јавна опасност која прети опстанку нације“.
Привремено опозивање права мора бити учињено: у најнужнијој мери коју изискује хитност ситуације.
Колико може да траје ограничавање права?
Мере одступања од људских и мањинских права које пропишу Народна скупштина или Влада важе најдуже 90 дана, а по истеку овог рока могу се обновити под истим условима.
Мере одступања не смеју да доведу до разликовања на основу расе, пола, језика, вероисповести, националне припадности или друштвеног порекла.
Мере одступања од људских и мањинских права престају да важе престанком ванредног стања.
проф. др Виолета Беширевић, редовна професорка на Правном факултету Универзитета Унион
Блог Три тачке
01 / јануар / 2014.
На страници отварамо простор за слободне, краће форме које за тему имају унапређење примене људских права и основних слобода.
Папир и оловку дајемо у руке стручњацима, активистима, апсолвентима, постдипломцима, научницима из различитих области, како би се овде, у једноставној и питкој форми, нашле анализе релавантних политика, критике уочених лоших пракси, предлози за унапређење, прикази упоредних решења или смернице дате ради остваривања људских права и основних слобода у заједници.
Циљ је да се кроз динамичан, разноврсан и критички усмерен садржај утиче да се простор за људска права и основне слободе у друштву проширује, да се унапређење релевантних пракси заговара, али уједно и да се појединцу приближи тематика и значај људских права и слобода за друштва у којима нелибералне, репресивне, недемократске праксе или традиционално опстају или се тек учвршћују.
Уколико вас интересује тематика, уколико је проучавате или се бавите људским правима, пошаљите нам предлог вашег текста и размотрићемо његово објављивање. Предлоге, теме које сматрате важним, као и питања, критике, сугестије, шаљите нам на info@tritacke.org
